O papagaju Nimfi

Nimfa





Nimfe, latinskog imena Nymphicus Hollandicus, su pticeporeklom iz Australije. Tamo žive u stepama u velikim jatima koja mogu obuhvatati i više od stotinu ptica. Hrane se sjemenkama trava i biljaka koje traže po podu, a ako nema u blizini veće vodene površine, snalaze se tako da piju rosu na travčicama. U prirodi su najaktivnije u rano prijepodne kada traže hranu i vodu, zatim se oko podneva odmaraju, pa onda sledi još jedan period povećane aktivnosti poslepodne kada su opet u potrazi za hranom i vodom. Žive nomadskim životom, odn. prate rast vegetacije i sele se po cijeloj srednjoj Australiji tražeći najhranjivija područja. Većinu svog dana provode u potrazi za hranom, na što troše ogromnu količinu energije.

Nimfe u našim domovima imaju mnogo laksi život. Hrana i voda su im stalno dostupne, kao i mnogo igračaka i drugih zanimacija. Ta vrsta papiga već se desetljećima uzgaja i kao ljubimac, te je potpuno naviknuta na naše klimatske uslove .Ptice u domovima uz dobru negu žive od 15 do 20 godina, ali su poznati i primjerci koji su premašili tridesetu godinu života. Svoju energiju koju inače troše na potragu za hranom i vodom, u našim domovima mogu potrošiti samo ako ih redovno puštamo svaki dan po nekoliko sati da se slobodno kreću i lete po sobi. Tako im treba prilagoditi prehranu, zbog cega preporučamo smanjenje količine masnih sjemenki u prehrani. Prehrana bazirana samo na sjemenkama tijekom godina uzrokuje teška oštećenja organa, i uzrok je relativno čestog ranog ugibljenja nimfi u našem domu.
Nimfe su vrlo drage ptice, koje se uz puno truda i ljubavi lako pripitome i postaju dragi kućni ljubimci. Da bi se ptica što lakše pripitomila, potrebno je nabaviti što mlađu pticu, najbolje starosti 2 do 6 mjeseci. Tako mlade ptice ćete najlakše nabaviti kod uzgajivača. U pet shopovima ptice su uglavnom starije, 4 mjeseca pa sve do godine dana. I takve se ptice može pripitomiti, ali će vam za to trebati više vremena i strpljenja. U svakom slučaju u blizini svih ptica se treba kloniti naglih pokreta koji ih jako plaše, te neočekivanih ukrasa na tijelu (šeširi, ručnici i sl.). Uz svakodnevne treninge i strpljivo ponavljanje imena i nekih drugih riječi, možda vaša nimfa nauči i izgovoriti pokoju riječ, iako je to više pjevno, melodiozno pričanje. Vole se maziti i češkati, kada ih jednom uspijete nagovoriti da im to pokazete.

Nimfa


Ova, kod nas veoma poznata i kao kućni ljubimac, vrlo rasprostranjena vrsta papagaja, naseljava otvorene stepe i savane širom Australije. Čak je i u svojoj postojbini, posle tigrica, najpopularniji papagaj. Živi u jatima, a tako se i pari, s tim što već formirani parovi brižno čuvaju prostor oko svog gnezda, koje je uglavnom napravljeno u dupljama drveća.

Osnovna i jedina boja ovih papagaja u prirodi je tamno siva sa nešto svetlijim grudima i belim perima po obodu krila, žuto-sivom ćubom i crvenim obrazima. Mužjak se razlikuje od ženke samo po tome što mu je veći deo glave, isključujući potiljak, žut, dok je glava ženke uglavnom cela svetlo sive boje, a intenzitet crvenila na obrazima je nešto slabiji što je uslovljeno sivom pozadinom same glave. Polno sazrevaju posle osam meseci, a po parenju ženka snese od 4-7 belih jaja, na kojima leži 21 dan. Po izleganju, mladi ptići ostaju u gnezdu 4-5 nedelja, da bi po izletanju ostali uz roditelje još 3-4 nedelje posle čega se osamostaljuju i nastavljaju život u svom jatu.
Hrane se semenjem prosa, ovsa, suncokreta, svetlog semena, sirka šećerca, američkog sirka i konopljom uz dosta voća, povrća i zeleniša. Od povrća treba davati šargarepu isečenu na kolutove ili rendanu pošto ova vrsta papagaja ne jede nogom, već samo kljuca, spanać, listove maslačka, grančice peršuna, seme neljute paprike, krastavac, dok salatu treba izbegavati zbog mogućeg proliva, a kupus i njemu srodno povrće ne treba davati nikada zbog izuzetno teške svarljivosti, iako bi ga ptice jele.
Kao kućni ljubimac nimfa je veoma pripitomljiva i u tom smislu zahvalna ptica. Voli da se mazi češkanjem po glavi iza ćube i u predelu ušiju što je naročito izraženo kod ženki, dok je mužjak oholiji, ali zato ima lepše oglašavanje. Bez obzira na pol lako uče da oponašaju različite zvuke i zvižduke, pa čak i čitave melodije. Naravno, uz malo više rada naučiće da oponaša i izvestan broj reči, što u svakom slučaju zavisi od vlasnika ovog kućnog ljubimca imajući u vidu životni vek nimfe koji je optimalno oko 20 godina. Kavez u kojem se drži ptica ne sme da bude mali, jer ipak je reč o papagaju čija je veličina oko 30-40cm, pa mu treba omogućiti nesmetano kretanje s'obzirom na prilično dugačak rep. U svakom slučaju posle dvadesetak dana papagaja treba puštati po stanu da slobodno leti uz obavezne zavese na prozorima, kako se ptica ne bi povredila, jer ne vide staklo. Posle izvesnog vremena kad se adaptira na prostor i privikne na glasove ukućana, treba očekivati da doleće na sto, rame, glavu i da jede iz ruke ili usta.
Važno je još napomenuti da pored njene osnovne sive boje, kakva je u prirodi, postoji čitav niz mutacija, pa je tako genetskim putem dobijena perlasta ili kovna nimfa, izabel-boje bele kafe, harlekin-bela sa sivim krilima, šarene sivo-bele, žute, a još 1959.godine je u Americi, tačnije u Kaliforniji dobijena i čisto bela nimfa. Sa genetikom se išlo još i dalje, pa je posle višegodišnjeg rada naučnika dobijena i takozvana recesivna nimfa, koja se od obične razlikuje po tome što nema uopšte crvene obraze, već joj je glava jednobojna. Kao i kod običnih nimfi, tako su i kod recesivnih dobijene sve pomenute mutacije.
Zbog ćube koju ovaj papagaj ima, neki ga svrstavaju u najmanjeg kakadua, jer su kakadui jedini ćubasti papgaji, dok su drugi protiv bilo kakve sličnosti, izuzev vizuelne, sa ovim rodom papagaja.
Bilo kako bilo, nimfa spada u veoma rasprostranjenog, privrženog i omiljenog srednjeg papagaja, pogotovo ako se uzme u obzir njena veoma pristupačna cena i ne prevelika probirljivost u ishrani i nezi.